Nana

Nana je priča o vrtlogu strasti, o predaji, ljubavi i ljudskoj požudi. U Naninom liku vešto je prikazana svaka žena sa svojim snovima, nadama i skrivenim željama; žena čiji je put od vrha do ponora kratak i nestalan – duhom čista, telom grešna.

U kritički objektivnom i nemilosrdnom preseku pariskog društva, Zola je prikazao malograđansku svest tipičnu za svako vreme, i probudio taj Pariz pun prezira i lažnog sjaja. U Naninom liku uhvaćena je misao o prolaznosti materijalnog i životnoj vrtešci koja nas jednoga dana uznese, a već narednog baca na rub očajanja.

Nana je žena senzualna, privlačna i moćna; svesna svoje snage, ona poput smrti odvlači u besmisao i porok, zavodi, osuđuje, ruši, uništava.

U liku Nane Zola je stopio tri žene: Nanu majku, ponekad nemarnu i dosadnu u obožavanju svog Luja, Nanu ledenu i bezobzirnu, koja gospodari muškim srcima i koristi ih da podmiri sopstvene ciljeve, i na kraju onu očajnu i bednu Nanu, koja se u vrtlogu strasti predavala udarcima Fontana i na ulicama Pariza tražila svoje korene.

Nana je priča o slabosti ljudskih poriva i pogaženim principima. Kao oličenje greha, iskušenja i izazova volje i vere, Nana je priča naše stvarnosti u kojoj prave vrednosti potiskuje zadah ništavila. Nana je put u podsvest, želje i snove, i potreba da u sebi uhvatimo taj neodoljivi, tajanstveni i izazovni miris.

Miris Nane.