Judina Posla

Okvirno, priča ove knjige obuhvata devedesete, raspad Jugoslavije i naše ljude u inostranstvu, malu grupu ljudi okupljenih oko Srpske crkvene opštine u Briselu. Oni su mikroslika svega onoga što jesmo, čine i prikazuju u malom ono što nas kao narod suštinski određuje. Uvodeći termin „Judina posla“ za opisivanje karaktera Balkanaca, Dušan Miklja duhovito, ali i gorko, pripoveda o ljudima koji „poglavlje o Judi neprestano dopisuju“.

Među takvima je doktor koji prodaje lekove kojima je istekao rok, izumitelj multipraktičnog pribora za jelo u jednom komadu, osoba čija je životna želja da vozi tramvaj u Briselu na liniji broj 14, zvanoj Viner, i čovek koji prodaje rakiju s krstom u crkvi ne bi li napunio uvek praznu kasu Crkvene opštine, što verovatno ima veze s kafanom koja se nalazi u podrumu crkve.

Suočavanje s time kako je svet skrojen i pitanje kako obezbediti nepristrasnost Boga muči kako njih, tako i ostale živopisne likove ovog dela. Jedan od njih uspeva celokupnu životnu filozofiju hamletovski da smesti u samo jednu rečenicu: „ili ćemo, jeb’ga, nešto da radimo – ili nećemo“.

„Ovaj roman Dušana Miklje, bez imalo distance, ironično, porodično i crnohumorno govori o velikom, tragikomičnom, patriotskom zanosu naših iseljenika u vreme minulog rata.

Od Brisela, preko Haga do Beograda, karakterno upečatljivi junaci ove proze deluju u, na momente karikaturalnoj, misiji pomoći sunarodnicima. A ta se ’misija’, posle efektnog dramskog obrta, okončava poraznim saznanjem o odbačenosti i suvišnosti.

Roman Judina posla je izrazito provokativna i živo aktuelna prozna knjiga. Ona bez zazora, invektivno i opominjuće gorko, kazuje o karakteru i mentalitetu jednog pokoljenja, o zanosima i zabludama, lažnim mitovima i simulakrumu života u neherojsko vreme. I, na kraju, o opštoj nacionalno-građanskoj nesreći, koja još traje i van stranica ove knjige.“

Iz recenzije Milete Aćimovića Ivkova